Kada bih imao jedan komadic zivota,
dokazivao bih ljudima koliko greshe
kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare,
a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.
Kada bi Bog za trenutak zaboravio
da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadic zivota,
moguce je da ja ne bih kazao sve shto mislim,
ali nesumnjivo bih mislio sve shto kazem.
Stvari bih cenio, ne po onome sto vrede,
vec po onome sto znache. Spavao bih manje, sanjao vishe,
shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih ociju
gubimo shezdeset sekundi svetlosti.
Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju.
Slushao bih druge kada govore, i kako bih uzivao u sladoledu od chokolade.
Kada bi mi Bog poklonio komadic zivota, oblachio bih se jednostavno,
izlagao potrbushke suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo vec i dushu.
Boze moj, kad bih imao srce, ispisivao bih svoju mrznju na ledu,
i cekao da izgreje sunce.
Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama jednu Benedetijevu poemu,
a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u chasu svitanja.
Zalivao bih ruze suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji,
i strastveni poljubac njihovih latica.
Boze moj, kad bih imao jedan komadic zivota...
Ne bih pustio da prodje ni jedan jedini dan,
a da ne kazem ljudima koje volim da ih volim.
Uveravao bih svaku zenu i svakog mushkarca
da su mi najblizi i ziveo bih zaljubljen u ljubav.
Dokazivao bih ljudima koliko greshe kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare,
a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.
Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauce da lete.
Stare bih pouchavao da smrt ne dolazi sa staroshcu vec sa zaboravom.
Toliko sam stvari nauchio od vas, ljudi...
Nauchio sam da chitav svet zeli da zivi na vrhu planine,
a da ne zna da je istinska sreca u nachinu savladavanja litica.
Shvatio sam da kada tek rodjeno dete stegne svojom malom sakom,
po prvi put, prst svoga oca, da ga je uhvatilo zauvek.
Nauchio sam da chovek ima pravo da gleda drugog odozgo
jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi.
Toliko sam toga mogao da nauchim od vas, premda mi to nece biti od vece koristi,
jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja cu na zalost poceti da umirem...Nauchio sam da chovek ima pravo da gleda drugog odozgo
jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi.
Gabrijel Garsija Markes
